3

Ne znam,
ja ne mislim da je u redu,
pa ni ne znam kako,
ne mogu ostati prijatelj,
sa ljudima koje sam jah'o.
Mozda im pijan,
cestitam Godnu Novu,
al samo ako pozelim da me
odmah pozovu.
Lagacu da je oke, kupicu im i poklone,
al nije oke.
Glupo je,
nemamo mi vise sta
dali smo
sto je bilo sta da se da.
Kazu da je moderno, mada meni je svejdno.
Ne zelim ih vise,
ma pustite mene,
volim da mi hrane ego i budu rezerva,
pa cu im kupiti jebene jeftine knjige sa raspordaje,
valja imati rezerve.
Poezija je za morala,
zivot za budala,
a prijateljstvo sa bivsima
to je gospoda posebna sala.

Jebi se

I ti i ja,
i sva nasa diplomatija i cutanja.
Sve recenice izgovorene napola.
I to sto cutilj ljut,
pa sam prijetnja.
Jebem ti ja sva ta racunanja ko je u prednosti
ako izgovori nesto.
Jebem i sva izgovaranja reda radi
ako cutimo bitno.
Cemu to?
Jebes i mene i tebe
ako ne postojimo mi,
onda smo samo
jedno blizu drugog
i bojimo se
a ja necu da budem kukavica.

2

Juce je bila nedelja. 

Sinoc su bila sjecanja. 

Mirisna posteljina i cista kosa. 

Nova pidzama, da se slaze uz sve to. 

Bila sam i ja. 

Bio je rat i bilo je hladno. 

Brat i ja spremni za spavanje, 

mama me nosi a on joj ide uz nogu. 

Bojimo se mraka i velikog prozora i crnila iza njega. 

On nosi Alfa. 

Mama me urolala kao palacinku, 

golicala trepavicama po obrazu. 

"Alfe cuvaj me!" 

Sreca.

 Pretvarala sam se 

da sam jedna od vas, 

pokusavajuci da iznesem svoje teorije

o bilo cemu 

da ne bih ostala cutljiva, 

tako uvijek bivam primjecena. 

Nisam umjela da postavim cak ni prava pitanja.

Jedna djevojka je znala,

posmatrala sam nekoga ko mi se svidja

kako joj sa odusevljenjem odgovara,

a ja sam bila ocajna u sebi.

Otisla sam na mnoga mjesta

samo da bih saznala

da na njima zauvijek ne pripadam.

Kretanje

     Nisam osoba koja se snadje na prvu u novim stvarima. Nisam panicar, ali mi se prosto vrzmaju pitanja kako i gdje, hocu li shvatiti, gdje cu zabrljati. Jos se nisam rijesila balkanskog teskog vagira koji ti kaze da ces ispasti glup ako jelte ispadnes glup jer ne znas nesto, jer naucen se roditi moras za sve osim za ono za sta si se morao naucen roditi poput "ne istresaj mrve sa 7.sprata". Elem, kad vidim kako stvari funkcionisu, tu se i osilim i onda analiziram, kako i sta i da li nesto moze bolje i drugacije.
     Pokusala sam ja i drugacije, onako, pravo bezmozdano, po inerciji, ali prosto to nisam ja. Drzim se ovog svog, gledam da smanjim pitanja na realan minimum i nekako skratim citav taj ritual. Naravno cim se predje mucan prag, svijet koji ostane iza je vec drugaciji, skucenjiji i tek tad skapiram kako sam ja uopste i mogla bez necega i zasto stvari nisam pokusala ranije, valjda tako treba, mogli smo bez tehnologije prije 30god a i bez struje prije 100.
     Skoro mi se desilo da sam pokupila hrabrost u saku, i uradila neke stvari, lancana reakcija je bila neizbjezna. Ne zelim da zvucim kao Kaludjer koji prodao svoj ferari, jer Bog zna da sam i to procitala i ok ako je to nekome stvarno pomoglo, meni nije i sta god ja mislila o tome, ne bih da nipodastavam uspjeh koji je nekom izazvao.
     Nego, poenta moje price nisu dijamanti i staze vec dejstvovanje. Sama po sebi tako bojazljiva i nesigurna na nepoznatom terenu dobitna sam kombinacija za pasivnost. Naravno covjek je varljivo bice pa ga treba udariti izmedju usiju povremeno da mu se stresu misli u jedan cosak i da ih izanalizira malo. Ne govorim o krupnim promjenama jer nema ih mnogo u zivotu, vec ovom sto radis i mozes da uradis svaki dan, a cesto odbijas jer te stra'! Znam i mene je, al mi je istovremeno i opravdanje.  Kao kada ti kazu da skocis sa stijene/drveta/skakaone i iako znas da je voda duboka, nema opasnosti a ti oklijevas. Onda zazmiris, eventualno zacepis nos prstima i iskoracis. E tako, plivas i dalje u zdravo, normalnom okruzenju ali iskoracio si opet u nepoznato. 

Pocetak

     Postojala sam na raznim stranicama, blogovoima, rokovnicima i agendama. Postojala i nisam to bila ja, bili su to pokusaji  mene da u svom svijetu ispricam tudju pricu. Naravno, sve te agende i rokovnici su zavrsili napola iscjepani i korisceni za spisak namirnica ili zapisivanje tesko pamtljivih podataka poput ispitnih rokova.Blogovi i stranice obrisani i tako. Pokajnicki kazem u 3 recenice sta se desilo nekome ko se sjeti i da pita, a molim sile da se niko ne sjeti jer donekle me i sramota sta sam pisala i pokusavala.
     Pokusas, odustanes, shvatis, pa ispocetka. Do odredjenog momenta i spoznaje da zapravo nista od tog nisi ti. Ok mozda jesi sve po malo, mozda to i jeste tvoje prokletstvo ili dar ali onda je mozda i tvoj put. Bez bilo kakvog palamudjenja i nekih nadrealnosti i selfhelp sranja, mozda ja zapravo pomalo volim svasta nesto. Jebi ga, volim da kuvam, uzivam da kuvam za ljude koje volim i nikad mi nece biti tesko. Voli i da sijem, zapravno mnogo vise da krojim i to sam shvatila onda kada sam zeljela da budem kao jedna talentovana blogerka. Volim da pisem, i da citam Copica, pa onda mnogo toga iza Copica. Nisam nista od toga do kraja, i ne vjerujem da cu postati najbolji krojac ili kuvar, niti pisac i ne zanima me, volim i tu je kraj. Svi ce ti reci da ne mos' da omanes ako radis ono sto volis i ja se tu slazem, sta god da je to. I znam da ova recenica izgovorena na Balkanu ima prizvuk fijukanja vazduha dok majka zamahuje rukom u stilu "samarcina - ko te to naucio?", ali jebi ga, balansiraj. Dok te ne klepi po usima!

Marr